Kratka ispovest
Pitaju me dal’ mi je zao sto sam prosla mnogo toga za malo godina?!Nije mi zao sto sam prosla neke stvari toliko rano,zao mi je sto su me pustili.. Pustis dete od 12, 13godina ne razmisljajuci o posledicama koje moze da snosi kasnije, a bila sam emotivno jako nezrela..U tom periodu mislis da znas sve,ali se grdno prevaris..Mogla sam mnogo vise, ali nisam imala pravu podrsku..Stasavala sam kako sam znala i umela, trazeci sebe u moru nesigurnosti i ocajanja u isto vreme pokusavajuci da budem neko drugi i da budem svoja.. To ce razumeti samo onaj koji je slicno prosao.. Da se drugacije sve izdogadjalo, ne znam sta bi sada bilo.. Mozda bih prosla kroz isto,ali nekim zaobilaznim putem.. Ovako sam naucila da krijem sebe od ociju drugih! Predstavljam im sliku nasmejane devojke, koja ima smisla za humor i voli da se zeza, a kad ostanem sama, cesto me sve stigne.. Secanja, bol, slike smeha, slike radosti, strah, neustrasivost,zabrinutost.. Ali sve se to svede na isto, kad stignes do zakljucka.. Onda shvatis da si zreliji, da nisi isti.. da sada drugacije razmisljas o problemima i o buducnosti.. Da ti pogled doseze koliko god moze selektujuci sta je pozeljno a sta nije.. Znas da si borac, znas da ne zelis opet dole.. Nikada vise.. Boris se sam na svoj nacin, patis sam na svoj nacin, volis na svoj nacin i ono najvaznije, shvatis da sitnice cine sve.. Naucis da uzivas u trenutku, trudis se da sve ide nekom normalom,tesko je, ali je za savest lakse.. Svodice se jednom racuni i van nasih glava, a tad je bitno dal’ smo ispali ljudi..