'Pomalo od prijateljstva i zivota'
Ja sam nekako uvek navikla da idem sama i pored svih prijatelja! I nije uvek do njih. Ima i do mene, ali jednostavno, navikla sam. Nit ja njih smatram doraslim ljudima, nit se oni trude da budu na mom nivou. Cesto je tu neshvatanja, ali ne mogu. Pokusavam da objasnim, da im pokazem svet drugacijim ocima, ali uvek se svede na to da me ne shvate. Dzaba ti pomazes nekome, ako njegov pogled vodi samo u slepu ulicu! Ostaje samo nada da ce shvatiti i da ce 'porasti', tek tada ce nam se price obogatiti!
A do tada ja cu bitke sama voditi.. kao i uvek! Samo se nadam da ako ikada prodju moj put, prestanu da osudjuju ljude, da pocnu uvek od sebe i da pored svega pokusaju racionalno da rezonuju. Zato sto zivimo u knjizi u kojoj stranice nisu dovrsene. Sa jedne strane sam ces ih ispisivati,a sa druge strane, procices ono sto moras. Valjda je to sudbina !